Ostala sam razmišljati o čemu Sara treba popričati sa mnom....

Dnevniče, da ti se predstavim....Zovem se Lea, imam 15 godina i idem u drugi razred strukovne škole...Volim sve što i moji vršnjaci... Imam puno prijateljica, ali ne mogu prema svakoj biti potpuno otvorena da pričam o sreći i tuzi, obično prije nego što nešto kažem prvo razmislim...Ali danas sam nešto nepromišljeno rekla pred jednom prijateljicom Renatom...Rekla sam joj o sebi u  povjerenju, ma ona me lijepo saslušala, tipično! Zar trebam napomenuti da je u povjerenju? Nakon školskog sata pola razreda je znalo....Opet tipično!

Došla sam doma ne znam ni kako, jako razočarana. Zatvorila sam se u sobu, gledajući u prazno što mi se to dogodilo. Ljutita. Za nekih sat vremena zazvonio mi je mobitel. Javila sam se....

Ja: Halo?

Sara: Hej Lea...

Ja: Reci

Sara: Ajde da se nađemo

Ja: zašto? ne mogu sad

Sara: važno je

Ja: dobro, gdje i  kad?

Sara: u parku u kvartu za pola sata...

Ja: O.K. bOKIĆ

Sara: SEE YOU!

Ostala sam razmišljati...O čemu Sara treba popričati sa mnom?

Pozz, Dnevniče, do pisanja....